Оно што питаш неког из своје ближе околине после дуугог и заморног телефонског разговора
Леп летњи дан кад ништа не може поћи наопако. Телефон звони, јављам се.
-Ало, Јоргованка овде, Брано ти ли си?
-(Мајко Бранислава, што не пустих тебе да се јавиш...)-Не, Нена је. /молећив поглед ка истој тој мајци која се смеје и трчи у купатило, где се закључава и одврће туш/
-Је л ти мама ту сине?
-Тушира се. Можете звати касније /молимтемолимтемолимте учини ми ово, боже, ићу у цркву сваки дан ако треба, никад више нећу окретати слушалице у говорницама наопако/
-А па нема везе, нисам се ни с тобом дуго чула...
-Па како си тета Јорго?
-Ево, претисак, реума и срце су добро, пијем лекови. Ал ме горушица данима већ мучи, онако подригујем на сумпор, знаш оно, ти си имала пре десет година исто то, је л се сећаш?............... и бла бла бла............... и имам шуљеве............... А моја Весна дипломирала, географију, знаш?........ а баба Станка несретница, сад ће јој 40 дана, јеси чула?........... А кад ћете свратити?...... И тако у недоглед.
-Добро, да вам не правим рачун више, чујемо се неки други пут, хехе. (при помену рачуна чује се тутутуту)/јорГованка, јеси заслужила то име/ Мамаа, сам плава око врата?
-Ниси, што?
-Удави ме ова твоја тетка.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
O, da :/
He, he, he... +