Kod naših starih vrlo poznata fraza koju najčešće upotrebljavaju kada neko ne želi da im učini neku uslugu. U njoj je toliko sadržana i velika količina emocije, tako da je ova rečenica uglavnom propraćena lupanjem nekog predmeta o pod, jer uglavnom dolazi kao posledica toga da nas je odbijanje, dotičnog ili dotične, toliko pogodilo u trenutku da nemamo kontrolu nad sobom.
:Baba uleće u kuću nervozo i lupa vratima:
-Pu! Ona kučka Milosava neće da mi pozajmi kilo sećera, a danas nam dolaze deca. Moram da pešačim do prodavnice da kupim, treba mi za štrudlu. Aaaa jeb za jeb, sira za pare!
:Deda, koji je zavijao cigaru do tog trenutka ispusti rizlu i duvan, lupi šakom od sto i reče glasom u kome je lako prepoznati autoritet:
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
to deda!
+++
и кућу и кућиште деда јебе!
++++++++++++++
Dobra!
Dedu boli kurac :)