Najčešće izmišljena priča, puna fantazije. U najvećem broju slučajeva, pripovedač je osoba koja se oseća ugroženo i kompromitovano u društvu, zbog opštepoznate, lične potonulosti u nejebicu. Osoba zbog raznih kompleksa, ne bi li, kako ona misli, sačuvala status u ljudskom krdu, izmišlja jebačke podvige i hvalospeve. No, svi znaju da se to nije dogodilo, ali ne stavljaju pripovedaču to do znanja. Pripovedač vremenom počne i sam da veruje u svoje priče, i time kompenzuje nesrećno zrelo doba.
Primer 1:
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "I nećeš verovati, krene ona da mi nadrkava, njena keva mi drkne jezičinu, a njen ćele mi ponudi pivo."
Lik: "I? Jesi karo?!"
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "Brate... brate jesaaam. Karo sam."
Primer 2:
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "Brate, sećaš se male Marije, što je živela u šestici, na drugom spratu? Ona, što se odselila kad smo bili prvi razred. Nećeš verovati, sretnem je na Adi, vozi rolere, 'naš kakva pičoka!!! Odemo do onih klupica, povatamo se, ja ga izvadim, ona ni pet ni šest, pomeri šorts s dva prsta u stranu, i sedne mi na karu..."
Lik: "Brate, Marija se nije tad odselila, Bog da joj dušu prosti, sleteli su u Moraču... Al' nastavi, nastavi, zaintrigirao si me..."
