Jebala je ona mene!

- А ти се не хвалиш?
- Молим?
- Шта молиш? Јеб'о си Јовану, а не пријављујеш.
- Ма не откуд ти то? Ми смо само другови. Ти знаш да јако поштујем њу, јер је јако драга девојка и веома је фина према мени.
- Не рисе, кеве ти него кажи каква је? Пола нашег друштва га већ месецима баца у несвест на њу. Кладили смо се ко ће први да је опали, ти нас све зајеб'о, на тебе нисмо ни рачунали да можеш ни друг да јој будеш. Ти никад не причаш о девојкама, не прилазиш им, помислили смо да си неки пешко, а овамо ти растураш по кућама.
- Прави мушкарац се не хвали, ја нисам као ти. Није било ничега.
- Немој ту да ми се фолираш, рекла ми је њена цимерка, затекла те је јутрос у њеном кревету.
- Па овај... Ја сам јој однео неке скрипте, мало смо попричали, ја сам је питао да ли јој је хладно пошто је седела у шортсу и краткој мајици, а јуче је било је баш било хладно. Она ме је из чиста мира заскочила, а ја нисам хтео да је одбијем него сам џентлеменски испоштовао њене потребе које су настале као последица стреса због испита. И нисам је ја јеб'о, јебала је она мене.