Osoba koja izdominira u nečemu, pa se posle toga elegantno povuče. Često se kaže i za lika koji forsira jednu priču, pa posle nekog vremena promeni ploču.
- Brate, je l' znaš šta ima novo?
- Ne, šta je bilo?
- Lakija zaustavili pijanog...
- Šta je, bre, tu novo?
- Čekaj, bre, da završim. Zaustavili ga sa dva promila u krvi i bez dozvole, a on im mrtav ladan kaže da je sin Željka Mitrovića i da se vraća kući sa grandovog narodnog veselja.
- Koji lik! Jebe, pa se pokrije. I šta je bilo posle?
- E, da je bar tako... Ništa, prvo ga pitali ga da li je jebavao Radu Manojlović, a kad su zvali stanicu da se pohvale koga su zaustavili kolega im kaže da je Saša Popović prešao na Prvu.
- Au! Bolje da ne pitam šta je bilo posle.
- Klasika. Noć u stanici, pendrek po kolenima.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Sjajno :)
Hvala. Džaba kad se ne čita.
eh, primetila sam
Aaaaa moje oči! ;)
Će popravimo :namig ponovo:
Mislio sam da će se primer okončati u pobedničkom maniru, ali dobro je i ovako:) +
E, moj Klinki... Ovo ti je vukajlijaški realizam.
Probaćemo nešto. ;)