Узвик очајања над затеченим стањем (срањем).
Пола четири, пред зору.
Улази лик у банкет салу, где је сину организовао прославу осамнаестог рођендана. Музика трешти из више праваца, из угла, са плафона из клозета, чини ми се и из подрума.
Гледам около и све не верујем...
Јуноша окружен неким голишавим куравама, нису му другарице сигурно. Или му нису долазиле на рођендане у основној, па их не познајем. Најмлађа је старија од њега најмање петнаест година. Кажу да се зову ансамбл "Локице". Ону плаву што му меша дупетом у крилу знам из предузећа. Разведена фотокопирка, облачи се ко пензионисана порнићарка, а тако се и понаша. Кажу да је директор покупио на путу, стопирала из Зрењанина, остатак приче се зна. Хвала му на њојзи.
Неки клинци наватали музиканте, па терају бегешара да им свира риф из Smoke on the water. Циго бечи очи и пита : - Јел може "Калашњиков", не знамо ми те нове техно ствари.
Жена је остала као да пази на децу, пијана ко ћускија, дрпа се на рецепцији са неким крканом. Има два метра у вис и метар преко леђа. Културно се накашљем да не прекидам конверзацију, можда човек не воли кад га прекидају у разговору. То ми је школски, каже. Из које школе мајке ти га набијем, кад си се удала са шеснаест лета за мене. Слагала, није трепнула.
У клозет да пишам, све кабине или заузете или засране и исповраћане. Двоје се кецају у лавабоу, познам Милкиног малог. Само прођем, да не ометам момка. Станем мало издаље да олакшам бешику у последњој кабини, таман кренем да жуборим. Кад из гомиле гована око шоље проговара мени познат глас.
- Чекај зете да се мало макнем у страну.
- Шура!!! Јебо те Рим, па шта'ш ти у говнима? Јесам те оставио да пазиш да нема ломова и да се деца не побију, а нађем те засрана и запишана ( јебига, нисам могао да зауставим, кренуло од секирације). Сипала му деца дрогу у пиће? А да ниси ти можда хтео да понапијаш омладинке,а ? Ко ти јебе матер ненормалну. Оставим говно у говнима, таква им је сва фамилије, куд сам их и нашао. Окренем се да потражим шефа персонала, да подвучемо црту, мислим рачун.
Добро вече - добро јутро.
Мени је смркло, роле. Какво црно јутро. Де види колк'о ће ме коштати до краја ово?
Дедер рачун.
Даде ми рачун. У неком кожном роковнику, културно, нема шта.
- Јебем те Кустурице!!!!
- Знате господине, салу, пиће и храну сте платили унапред, али овај лом неко такође мора да плати.....
- Јебем те Кустурице!!!!
- Не разумем, господине.
- Не разумем ни ја. Све чекам да Кустурица однекуд искочи и викне : РЕЗ! Па ово је андерграунд, дом за вешање и трст виа скопље заједно.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
хаха. одлично
Kvalitetno napisano.+
dal se smejati ili plakati?
+ ko vrata
to care...
Čak vrhunski.
Dobra, dobra!
Sviđa mi se! +