Divna rečenica kojom možete da se vadite pred drugima i sobom za sve što iz nekog razloga ne možete, nećete ili samo ne želite da uradite. Jedini preduslov je da imate 4 banke ili više na grbači, kako bi imali na šta da se pozovete.
Ukoliko ste bili u ratu, imali sportske povrede, slupali se kolima pre 20 godina, snaga ove rečenice se duplira...
Najbolje uspeva kad je govorite svojoj deci.
Vraćam se sa posla i stajem u kafanče dva ćoška ispred moje kuće. Unutra neki drugari gledaju ragbi na TV-u i ja se zatrčavam među njih sa čašom piva(najvećom) i počinjem da komentarišem sa njima zajedno utakmicu Vels-Francuska. Inače nemam pojma o ragbiju, a i baš me zabole i za Francusku i za Vels, zajedno.
Posle 7 čaše(od preko pola litra), uljudno se izvinjavam što moram kući, jer sam, zaboga, umoran-idem sa posla!
Dolazim kući, popijem još jedno pivo pre jela koje se sastoji od tri krmenadle, ljutih paprika, pola kila hleba, ovčeg sira i kao dezert, tablu čokolade. Zatim smandrljam još jedno, pa još jedno pivo, da sve to sperem i odvučem se do kreveta...Palim TV, a tamo se neki klinci veru po zgradama, voze skejtove i skaču bandži. Podbulim pogledom sve to posmatram, dok mi u se u stomaku prevrće kao u crnotravskoj mešalici.
Teško uzdahnem, sažalim se na sebe i svoju veliku nemoć, pa procedim:"E...Jebem te starosti..!"
