
Изговор за оне који нису успели да га ескивирају.
Студио једне локалне ТВ. Радознали водитељ испитује контраверзног бизнисмена након његовог изласка из затвора.
Водитељ: Реците ми господине, како је могуће да човек као ви заврши у затвору?
Бизнисмен: Па гледајте овако, ја као једини на овој општини, који се борио за права грађана и залагао за лепшу будућност наше деце, уређујући паркове и градећи спортске терене, вероватно сам засметао неком са власти. Ето колико се у овој земљи исплати бити поштен. Замислите, једна грађевинска дозвола није била печатирана и ја сам због тога завршио у затвору. Чиста корупција, смештено ми је. Уосталом, и затвор је за људе, ко није био у затвору , и није неки човек.
Водитељ: Мислим да је време за рекламе.
Рече Кристијан Голубовић и испи своју шољицу чаја.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.