Načelo kojim se vode ljudi koji prave decu k'o kineska manofaktura barbike, umesto imena lupaju bar kodove i daleko više cene one koji ća kroz par godina pišati stojeći. Kasnije nastaje nepromostiv disbalans izmedju raspoloživog materijalnog i neraspoloženog gladnog. Cifra, ponos i dika za kafanskim stolom!
-Opet žensko! Sreća tatina, neka je živa i zdrava. A ti ženo, mesec dana si na plaćenom odmoru, pa opet!
-Dragi, ali štaće nam više. Imamo petero, od toga tri sina.
-Ću'tamo! Jebeš kuću bez bar deset jaja, znači mora bar četiri sina biti.
-Pećinski čoveče, nastavimo li ovako u kući će biti dva'est jaja, ali u frižideru ni jedno...
-Ću'tamo! Kokoški će uvek biti previše, ali će sinova uvek manjkati. Tako me je djedo učio, tako će i biti!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.