Onaj kome uvek dajem novac, onaj kome uvek kupim nesto da pojede, onaj koji po kisi, snegu, vetru, suncu, uvek sam, gura svoj bicikl i pretura po kontejnerima, onaj koji nikada nikog ne dira, onaj koji nikada ne prosi, onaj koji te pita da ti cepa drva za pljekavicu, onaj koji nema nigde nikog a vidis mu osmeh kad nadje ista sto moze da se pojede, onaj koji nema krov nad glavom, onaj u koga imas vise poverenja i onaj koga vise cenis nego neke "prijatelje". Onaj koji se iznervira kada nema sta da jede, a ne kada mu je spor internet ili kad mora da usisa sobu. Onaj koji bi rado slusao svoje roditelje, da ih ima...
Tuzno je to sto je samo jedan.
