Onaj što ga ne glumi Crnogorac već Slobodan Boda Ninković. Drugi najiritantniji lik u celokupnoj franšizi, odmah posle svog, po proporcijama identičnog, burazera. Inače bi on bio predmet ovog osmatranja, ali jebiga, nije evropski pljuvati đetića pošto odnedavno pripada drugoj naciji, religiji, pismu a uskoro verovatno i kontinentu, galaksiji i nekoj novoj teoriji evolucije.
Koliko možeš biti neandertalizovan da pokušaš uvaliti vanbračno dete svoje droljaste sestre čoveku koji već 'rani jedan oveći čopor gladnih usta? I još pritom ga kidnapovati, pokušavati na silu oženiti i štošta. Imao je Boda sreće što je Ljubiša razuman čovek pa nije povukao par veza i ostavio braću iza rešetaka već je diplomatski to jadno dete i njegovu glupavu, i da ne kažeš još štošta, majku prebacio svom drugaru Riđom jer znamo da on ne bira.
Pored ovog, Boda je smešan lik. Izgleda kao hibrid Mariusa Pudjanovskog i onog pajaca sa TV-a što me je plašio dok sve dok nisam krenuo u vrtić. Da je kojim slučajem rođen u 19. veku lagano bi imao dva posla u putujućem cirkusu, mogao bi da bude veoma uspešan klovn koji žonglira, pada, vozi tricikl i na kraju te tačke taj isti tricikl savije u loptu prečnika 7x7 i pojede ga začinjeno sa lopticama koje je prethodno samljeo svojim gargantuanskim prstima. A sada, ako ikad napusti glumačke vode, uvek ga može čekati posao u nekom od predškolskih ustanova jer poseduje taj unikatni izgled: smešno i zabavno lice koje uveseljava decu ali i šifonjerski izgled koji izaziva jedno dodatno (straho)poštovanje.
- Bodo, sutra mi sinčić slavi rođendan pa dođi da se družiš s decom. Ne bih da mi porazbijaju pola kuće.
Definicija je napisana za Mizantrophy II
