Izgnanik. Čudak. Stranac.
Plod neke misteriozne krošnje, koji se igrom slučaja našao na ovom podneblju, neshvaćen od okoline koja je srazmerno nepojmljiva njemu. Alijenizovani primerak, nesposoban za koegzistenciju sa drugima. Odbačen poput kineskog prezervativa u afričkim zemljama, sam u igri sa svojim bizarnim dejstvovanjima.
Individualnost, ali ne ona poželjna, već ogavna, nakaradna, je obeležje ovog asocijalnog prekršioca iole normalnih kodova prihvaćenih ekspresija bitisanja. Slepi putnik na brodu koji plovi suprotno od obale kojoj se namerio.
-Kako bilo sinoć, bate?
-Ma, ne pitaj, sjeba nam provod onaj Duletov ortak, popi čovek pola flajke na eks čim smo stigli, jedva smo ga osvestili.
-Pa, gde njega vodiste, dečko je u nekom drugom svetu, sećam se kad smo barili one dve radodajke sa Bubnja, i baš kad smo ih doveli do vlaženja, upade čo'ek u sobu, da pita treba li nam još neki disk sa Džibonijevim pesmama, il' da ga nosi kući.
-Znam, ali žao nam ga bilo, svi ga kuliraju.
-Ma, kakvi kurac žao, dečko, bre, jede bez 'leba, nije to bez razloga.
