Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...
08:00 Konačno dolazi policija, koja je trebala da dođe u 23:00. Komešanje, vreva, psovke. Držiš se onih sa kojima si bio celo veče i ostvario neko "prijateljstvo". Valjda te neće izneveriti. Gledaš onu ogradu i pokušavaš da predvidiš gde će je otvoriti, kako proći...
Oni kreteni koji su jutros došli i lepo se naspavali pokušavaju da se probiju do nas. Dreka, arlaukanje, psovke.
Kreteni pandurski i obezbedjene trideset puta pomeraju ogradu levo-desno, ne znajući kako da nas usmere do blagajne. Mi pogrdno čašćavamo sve te Ajnštajne i Tesle.
09:30 Kulminacija, spremaju se na juriš. Na proboj ograde. Razmišjaš šta će sad biti. Nije valjda da ćeš izvisiti. 13 sati čekaš. Tako blizu, a tako daleko...Dogovaramo se da malo, neprimetno razmaknemo ogradu. Polako osvajamo desetak po desetak cm prostora do blagajne.
10:00 Rekli su nam da ćemo tada biti pušteni. Svi se deru i negoduju zašto smo još u kavezu. Glavni policajac, dobar neki čovek, se pravda nama prvima kako nije on ovo smislio i kako je i po njemu ovo debilizam. Mi mu nekoliko puta kazujemo ko je prvi stigao i odakle da pušta. Vidim da je čovek shvatio i lakše mi je.
10:10 Konačno su se smilovali blagajnici da dođu, iako je radno vreme od 10:00. Prate ih najgore moguće psovke od strane svih nas.
Počinje...pritisak udara u glavu, treseš noge posle celonoćnog stajanja, moliš se da sada ne otkažu u odsudnom času. Puštaju po deset. Ti si u drugoj grupi. Sigurno dolaziš do karte. Rulja otpozadi juriša, gura, kičma puca, neki pandur viče da ne smeš da pređeš liniju, a rulja te nosi...
Dolazi red na tebe, prolaziš, blagajna....konačno!!
-Imate sever? Tri karte! - Uzimaš, ne možeš da veruješ!!!
Brzo oko stadiona pa u kola...deset dana razmišljaš i smišljaš šta da radiš, kako doći do tog pišljivog komada papira, budući da nisi ni Miškovićev ni Bekov sin, niti su ti Dinkić, Tadić ili Nikolić poslodavci...
A sada, čekaj 09.09.'09. i štedi grlo za: SRCE NA TEREN!!!!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Pročitah sunce te jeblo... +
:) A jeste, možda je malo poduža :)))
+ za trud, samo se pitam...? Da li je Crvena Zvezda još uvek vredna tolikog cimanja...? To što si opisao sam ja prošao '96., kada su bili Kajzer i Barselona...
Ali danas...? Nisam siguran...
Ovo je za utakmicu Srbija-Francuska. Sveže, od noćas...
Haha, malopre videh...
i pitao sam se šta to Zvezda igra a da je vredno tolike pažnje... ispala je iz evro-kupova...
Imaš još jedan plus, onaj od srca, za patriotizam... :)))
Hvala, od srca :)
За Србијууу! Ахахаа :)
+
Svaka čast.
Respect kolega :)