Prokletstvo življenja u miloj nam Otadžbini.
Jer kako koji mladunac izađe iz puberteta i kako mu splasne onaj mladalački optimizam, vera u bolje sutra i nada da će baš on promeniti svet, tako shvati da mora nešto da pokuša kako ne bi svoj jedini život straćio uludo. Realno skenira situaciju i uvidi da u Srbistanu 'leba za njega nema, te logično dođe do zaključka da treba da pali preko.
I to je to. Već je gotovo. Upao je u glib iskonske dileme: otići ili ostati.
A jedno kajanje mu ne gine.
Podnosi se lakše ako nađeš krivca.
- Ljubavi, kako bilo na poslu?
- Super je bilo, nemam ga više! Likvidacija, stečajna uprava, dali mi radnu knjižicu da se prijavim na biro. A tamo samo mene čekaju sa 48 godina i mojim crtanjem rapidografima. A kad sam lepo govorio još '96.: ''Ajmo, ženo, na Novi Zeland, nema 'leba ovde, mladi smo, snaći ćemo se...'', ona jok, ne može da ostavi majku sa kojom ne priča već 6 godina što joj nije vratila tegle za ajvar i sestru čiji je muž hteo da je jebe jako. Tako mi i treba kad slušam ženu!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ljubavi, kako bilo na poslu?
- Super je bilo, nemam ga više! Jebeni šef Indijac me je opet vratio na presu, posle samo mesec dana rada kao poslovođa, opsov'o sam mu majku cigansku i seme štrokavo, onaj turčin Senad mu preveo i dobio sam otkaz. Gde sad da nađem šljaku sa 48 godina, vidiš koja kriza? Ali neee, ona navalila: ''Kod tete u Ameriku, pa kod tete u Ameriku''. 'De ti je sad ta teta, a? Šta mene boli kurac što je ona umrla? Lepo nas je i savetovala: ''Uzmite, deco, kredite, pa ćete lako''! Sad, kad nam banka uzme ovu montažnu udžericu, decu za ruke pa ispod Golden Gejta, je l'? A lepo sam mogao da budem gospodin čovek, inžinjer, tamo kod nas, šta bi nam falilo, i tamo žive ljudi? Tako mi i treba kad slušam ženu!
