Kao stenice, odmah da pojasnim ono što će se očigledno nametnuti kao prvo pitanje...
Tatabe je naziv za ove insekte koji je (bio) u upotrebi na jugu Srbije, mahom u ruralnim krajevima. Danas se i ovde retko čuje. Stenice su, inače, izuzetno odvratne štetočine! Obožavale su da se nastane u krevetima, a posebno u dušecima, odnosno slamaricama u davna vremena. I jednom kad se tu uvuku, gotovo je nemoguće isterati ih! Doduše, vole da same izađu... Preko noći... I izujedaju onoga ko tu spava. A izuzetno brzo se razmnožavaju, te ovde govorimo o celim rojevima krvopija koje žrtvu izujedaju od glave do pete, teško da i jedan kvadratni santimetar ostane bez ujeda! Ti ujedi su, pak, gadni, izuzetno svrbe, a od izlučevina ovih štetočina neretko su se dobijale i bolesti, i to ozbiljne!
Posebno je gadno to što, za razliku od drugih štetočina (miševi, skakavci itd) one ne napadaju useve i hranu ljudi, već jedu same ljude, pri tome izazivajući i bolesti! Nije preterano reći da se ljudima činilo da su im i dušu pojele!
Borba je bila vrlo teška sa njima... Ono, mogli ste prosto da spalite i krevet i slamaricu, ali recimo da nije baš ekonomski isplativo, a i posle bar neko vreme je muka gde spavati... A pričamo o dobu kad nismo imali sve ove sjajne pesticide kojima rado trujemo sebe i sve oko sebe. Srećom, to je i doba pre mobilnih telefona i drugih "pomagala" koja razmišljaju umesto nas, pa su ljudi bili primorani da budu snalažljivi i pametni. Koristili su jednu slabost tataba/stenica - osetljivost na visoke temperature. Najčešće korišćena metoda suzbijanja bila je da se krevet i dušek/slamarica popare vrelom vodom to jest vodenom parom u par navrata. I to je bilo to...
Ali dok primetite da su se pojavile i sa njima se izborite, izjedeni ste!
- Uf, jel najzad gotovo, ženo?
- Mislim da jeste... Trebalo bi da smo kupili sve za slavu!
- Da malo danem dušom... Čekaj, jel dolaze i Petrovići?
- Da, što?
- Ijao, onda opet moram u kupovinu po još hrane i pića!
- Daj, mužu, ne lupetaj! Pa, pogle' šta smo sve kupili... Ovde ima za puk vojske!
- A ti zaboravila da oni jedu k'o tatabe?! Misliš da će ih par-sto kila klope i par-sto litara pića zadovolji?! Sećaš se prošli put kad dolazili...
- Uf, istina... Mislila sam i tanjire da će pojedu... A tek ono posle, što nervirali druge goste...
- Da, be! Sa prenos skupštine! Šta li im to trebalo...
- Nisam učila biologiju, pa one vrste i familije... Možda su iz iste familije tatabi, pa teli da gledaju rodbinu...
- Istina... Ne zna se koj nas više izede... Uf, šta nam je sad činiti...
- A da ih pozovemo i kažemo im da smo pomreli i da zato ne slavimo, pa kad nam bude bolje, će se javimo?
- Daj, ne bud... Ma, možda vredi probati... Daj telefon!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
MrMude, svaka cast! Cista klasika!
tata b'e sta da radimo eve ih tatabe će nas izjedu!
Ja ih pamtim.
Čula sam varijatu: da Bog te tatabići izeli.
;)