Korisna fraza nastala u brdskim krajevima Srbije među mladim gorštacima koji se spremaju za gostovanje na neko poselo u susednoj vukojebini.
Označava poslednjeg iz društva koji nikako da se spremi i u dogovoreno vreme izađe na zborno mesto.
Mada je izraz poprilično univerzalan i primenljiv na gradske uslove.
Subota oko pola šes, na obroncima Donjeg Čeprljikovca, sedmorica stasalih ali još uvek golobradih gorštaka, najzad uspevaju da se dovuku do centra sela i da zasednu za gajbom kao zmija ladnog narodskog energetskog napitka zvanog ,,Zaječarac".
Mali fudbal na seoski način, ove subote, koja je inače bila neradna pošto je Sveti Ilija, iscrpeo ih je skroz i njihova potreba za regeneracionim sposobnostima utoljena je u prvi halapljivim gutljajima, hidratantnog pića osvežavajuće gorčine.
Zapara neka, udarila i poobarala sve živo, sem muva, koje su se skupile oko ugaženih plodova Dudovog drveta u čijem su hladu polegali.
Zeko je već naiskap popio pivo i lupa se prstom po suvom grlu pokazujući na gajbu piva malo dalje od njega.
Fikret: Jeeebote otac, kad ga pre popi?- pružajući mu novu flašu.
Zeko: Slušaj( lupa se prstom po grlu) čuš kako odzvanja suvo grlo, ko barut bem ti sve.
Đoni: Nego slušaj vamo, večeras su susreti sela u susednom nam i dragom Žbuništu, trebalo bi im gostovati večeras.
Marta: Zboriš vala, svaka ti je ko u Dačića.
Ivan: Ja bi volo ić, no me moji zaručiše, trebam se ženit dogodine, a kakoću kad znate da ako mi buduća žena čuje da sam jurio druge čobanice ima odma zaruke da raskine.
Deki: Ćut pizdo rutava, navukla ti žena papuče godinu dana pre nego što ti prag prešla. Kuš.- na opšte odobravanje ostalih spuštanje papučara.
Davor: Nađte litar dva benzina i idemo mojom Džetom, mada previše nas je, a zadnji amortizer samo što mi ne ispadne.
Đoni: Evo, mi ostali ić ćemo Fikretovom limuzinom.
Fikret: Ako ti poneseš reflektor onaj tvoj ić ćemo i mojom limuzinom, nema problema.
Komša: Nego deš ga parkirat, znaš da ti ručna ne drži ni za lek?
Fikret: More, ja prikocu sa motokultivatora ne mog otkačit, ubacićemo neki trupac, odavde do Žbuništa sve figura iz figure naći ćemo i neku bosanku za pod točak.
No da se rastajemo, večeras svi u pola devet kod bandere.Pola devet kod bandere, ispod slabog svetla ulične svetiljke pored ugašenog motokultivatora, sede šestorica gorštaka sa upaljenim cigaretama na klupi pored prodavnice.
Zeko: Jes mi je brat, al stvarno je goveče. Štaš ga više čekat, id zovi ga, no pazi da te onaj njegov šarplaninac ne napadne.
Izbor pade na Fikreta, koji se bojažljivo prikrade tarabi, preskoči i brzo se stušti uz basamake na verandu pred Đonijevom kućom.
Pokuca na vrata, posle nekoliko trenutaka na vratima se pojavi Đonijeva majka Marija.
Fikret: Dobra večer, kako je tetka, nego, jel gotova mlada.
Marija: Nikola, sine, oš izaći iz kupatila bog te mazo.
Đoni: Pu jebem ti krv, ja zaboravio da trebamo na poselo.
Posle nekih petnaes minuta svi posedali na stranice u prikolici.
Fikret: Jesmo li svi tu?- pali bateriju i prebrojava putnike.
Đoni: Jes poneo kasetofon? Jes.- pali kasetofon u prikolici sa kojeg se čuje najnoviji hit
Tarmi Rićmija,, Diskoteke, klubovi, to su moji drugovi"
