Prva rečenica koju će vam reći prodavac na pijaci, kad odlučite da kupite nešto.
Kupac - Dajte mi kilo krompira i pola kile paprike (sve zajedno 80 kinti)
Prodavac- Jel može za 50 dinara krompir? Opa, (trpa u kesu) evo dve i po. Daj dubacim još koji da bude za 90. Oš zaokružimo na sto? Evo ovo ti je sto! Šta fali neće da se baci.
Kupac - Pa dobro, ne treba mi baš toliko, al ajd.
Prodavac - Štas reko za papriku? Kilo? Jel može kilo i po, to ti taman 80...Opa, ima jače. Sad je 113, evo još koju da turim za 120. 122, al daću ti za 120
Kupac - Fala lepo (teškim koracima i rukama otegnutim do kolena odlazi sa pijace).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahaha.... +
ahhahahah koma