Pitanje koje u glavi mamurnog i samo delimično otrežnjenog konzumenta alkohola stvara sijaset potencijalnih zakrpa enormnih rupa na plaštu sećanja. ''Dan posle'' pitanje koje otvara pandorinu kutiju isparčanih flešbekova, a koje je nemoguće sastaviti u smislenu celinu.
- Si živ?
- Uh, jedva brate, ne mogu vode da se napijem, a glava mi puca.
- Auuuu, pa jel znaš bre ti šta si sve radio sinoć?
- Imam strašne prekide, zadnje se sećam da smo pili neko domaće vino kod tebe. Imam neke flešbekove tipa: trafika, sise, espreso, rotacija, taksi.
- Ludaku jedan, znači ne sećaš se da smo prvo otišli po pljuge, tu te preseko ladan vazduh pa si ladno šorao sa prednje strane trafike naočigled zblanutog penzosa koji je igrao greb-greb. Onda smo otišli do Mikija i kad je njegova keva otvorila vrata, počeo si da je vataš za sise. Posle smo otišli u kafić i naručili ti kafu da se središ uz koju si ti najnormalnije zapalio džoint pa nas gazda isterao. Onda si prevrnuo 3 kontejnera i ubrzo nas je pokupila patrola. Posle par šamara su nam pozvali taksi da te odvedemo kući kojem si ti pretrčao preko krova i otrčao u nepoznatom pravcu, pa rekoh da vidim jel si živ.
- Jesam ti 100 reko da mi ne pričaš šta sam sve radio pijan, sad moram opet da se ubijem da zaboravim sve te blamove.
