Svi smo primetili pojavu da jezik može nesvesno da "pripiše" neke osobine čoveku koji njime govori, jednostavno, svojim sopstvenim osobinama.
Primeri će razjasniti o čemu je reč.
Francuski: Naš čovek, čuvši Francuza kako govori, odmah će reći: "Koji peder!". Žene, pak, često će pomisliti "O, kako je romantičan!"
Nemački: "U, ovaj je zajeban! Vidi se da je oštar, s Nemcima nema zajebancije!". Mnoge podseća na švedske akcione starijeg datuma.
Engleski: Slično kao kod francuskog- "Pazi ovog pedera, šta se prenemaže bre!? Šta glumi grofa bre ovaj!?"
Ruski: Jezik iz bajke. "Ooooo, kako je sladak/slatka. Kako da se ne istopiš dok je slušaš kako priča...Naša, slovenska krv! Braća!"
Bugarski, makedonski: pošto podseća na naše južnjačke dijalekte, obično izaziva ismevanje. Bugare i Makedonce je teško shvatiti ozbiljno, baš zbog jezika kojim pričaju.
Grčki: "Ceo prokleti jezik se zasniva na onom ELA, ELA! To im je reč za sve... Iritantno, brate! Nerviraju me. A i reč jednu ne razumem!"
Španski: Mnogi ga smatraju "ciganskim" jezikom zbog dugogodišnje istorije sapunica kojima nas bombarduju. Žene se, pak, lože da Špance baš zbog jezika koji ih obeležava kao latino-romantike.
Skandinavski jezici: Toliko ružni, ne možeš ni da ih slušaš kako se dave dok pričaju. Brate, ne vole oni nas, ali ni mi njih nešto ne ljubimo, možda delom i zbog glupog jezika.
Ima još mnogo primera, ali već sam smorio, tako da- dosta je.
