Dok si klinac,pa prolaziš sa kevom ili bilo kojom starijom osobom kroz park, a tamo sede momci od po dvadesetak godina slušaju svoju muziku, obično metal ili neki hard rok. Naravno, koja flaša piva se tu zatekne. Tvoj stariji ''pratilac'' ih sa mržnjom posmatra i privlači te sebi sa opaskom ''Kakav ološ.''
Al' kako im objasniti da su svi ti ''drogeraši'' obično vrlo duhoviti i inteligentni.
I da ako ne slušaju Zmiki, Viki, Biki i kompaniju, ne znači da su propalitet.
Mirjana : ''Joj, Rajko, sad prođosmo kroz park, a tamo se opet nakupile one propalice.
Kakva je to propala omladina. Slušaju onu drogerašku muziku. Izgleda, nadgrogirali se. Ma ja bi to sve u onu, gde beše, Belu Reku. Da ih malo tuku tamo. A dete se jadno, uplašilo. Pustili oni one kosurače, ju. Mi smo imali motiku pa u njivu.''
Rajko : ''Propalo je sve. Za vreme Tita to nije bilo. Sećam se ja. Bili svi pioniri i pionirke. Drugovi. A sad? Ma ja bi sve to na goli otok.''
