Stara srpska poslovica koja lepo ilustruje jedan od najstarijih srpskih običaja.
Pored prijateljske tuče u kafani, i rasprave (preko nišana) sa komšijama, ovo je jedan od retko lepih običaja koji su preživeli ratove i nedaće, koji su vekovima proganjali naš narod.
- Halo, kume!
- Eee, pa gde si kume! Šta ima? Kako je u tom Beču?
- Ništa me ne pitaj. Pao sam na nekoj vrućoj robi, moraću da odležim par meseci, pa će me deportovati nazad.
- Au, kume!
- Au, au!! Nego, zovem da te zamolim za uslugu...
- Sve za tebe, brate moj. Kaži, šta treba?
- Nađi se, molim te, mojoj Sneži. Ako joj nešto ustreba - pomozi, znaš da ću ti vratiti. I pripazi na nju, mnogo mi je ona sumnjiva u poslednje vreme, a i sam znaš kakva je.
- Ma nemaš brige kume. Znaš kako stari kažu: Juncu junica k’o kumu kumica.
- Pa da. Zato sam i tebe zvao, znao sam da mogu da se osloni... Čekaj bre! Šta ti to znači?
- E ovaj kume, moram da prekidam, puca mi baterija.
- More jebaću ti ma... (tutututu). Halo! Halo!
