Jutarnji odlazak u prodavnicu uvek teško pada. Da li postoji neki toliko lak posao da ga je ovako tesko obaviti?! Evo upravo sedim za računarom i kuckam ovu definiciju dok mladji brat i baba smaraju da sam ja na redu da idem. Pokušavam da se izvučem kao juče kada san bata poslao, vrdam, svadjam se, ubedjujam da sam ja u zadnjih deset dana išao više puta... Na kraju ipak odlazim, pri izlasku počinjem lepo da se osećam svež je jutarnji vazduh pa su mi se misli malo razbistrile. Tada obično razmišljam nije ovo tako loše malo prošetati na jutarnjem svežem vazduhu. Sutra ujutru se nastavlja ista priča samo što sutra ide brat i tako ispočetka...
Brat: Prolazi u prodavnicu!
Baba: Ajde uzimaj pare i spisak i kupi šta treba!
Ja: Ali bre ja sam išao u zadnjih 10 dana 7 puta.
Brat: Ajde ne laži.
Ja: Ko bre laže jeli ti mali majmune?!
Brat: Ti lažeš.
Ja: Sad' ću da ti otkinem glavu!
Baba: Alo bre dista uzumaj te pare i brze u prodavnicu da vas nisam čula više!
Ja: Ali baba.
Baba: Tišina i u prodavnicu...............................................................................................................................
Ja iznerviran uzimam pare i izlaizim iz kuće i u monologu otkrivam lepote jutarnjeg odlaska u prodavnicu.
