Ovaj stari običaj još se praktikuje tu i tamo po Vojvodini,a najsličniji je američkom ˝trick or treat˝. Na Badnje veče deca idu od kuće do kuće i pitaju: Jel´ slobodno korinđati? Ako jeste,kreću pesmice u horu ili pojedinačno. Onda im raznežene bakice i dekice daju slatkiše,jabuke,orahe i suve šljive (pare retko ili nikad). Ovo ima i dublji smisao,jer se na Badnje veče posti,pa klinci moraju da sačekaju Božić da bi uživali u ˝plenu˝. Znači,uzdržavanje od zadovoljstva.
U svakom slučaju,posmatrati decu korinđaše je prilično slatko:)
za dečake:
Ja sam mali Pera,
ujela me kera,
za nogu,za ruku,
daj gazda jabuku.za devojčice:
Ja sam mala Milica,
ujela me lisica,
za nogu,za ruku,
daj gazda jabuku.primera je milion:)
Muvanje devojke ili pokušaj da se dobije seks.
Društvo:"Vidi onog Marka što korinđa al' dobiće pedalu!"
Obicaj koji i danas zivi u velikom delu Banata(srpskog,za rumunski deo nisam siguran).Na Badnje vece svake godine se mala deca okupe,nauce neke pesmice u bozicnom maniru i idu po selu i zaradjuju slatkise,orase i novac tako sto recituju te pesmice.
Recimo,
Ja sam mali Iva,trcim preko njiva...
Iako dobro poznat narodni običaj, korinjđanjem se naziva i nestrpljivo čekanje nečega poput reda ispred wc-a ili reda za japanske trešnje. Uz korinđanje ide i neizostavno cupkanje od nervoze.
