Kritikovati nečija dela i nedela u cilju da ih više ne ponovi, uspostavljanjem sopstvene misli kao temelja daljeg uzdizanja ličnosti tj. nešto kao vaspitavanje sa represivnom merom pokude.
Pokuda je odvajkada sinhrono plivanje vaspitavanja, žene su se uvek bolje snalazile u tim verbalnim disciplinama jer su muški više za, da se tako duhovito izrazim, osetljivije metode.
Uz dosta treninga kuđenje postane zvocanje, ovo važi za oba pola.
- Jesi li videla kad ti je ćerka došla kući sinoć?
- Ne, kad?
- U tri.
- Milena! Silazi dole da ti održim bukvicu!
- Šta je!? Šta se dereš!?
- Kad si došla sinoć?
- U tri.
- Isti ti je tak'i otac! Mrš u sobu i nema izlaska mesec dana!
- Ti to nazivaš kuđenjem? Sad sam jeo abeceda supu i mislim da bih iskenjao bolju pokudu.
- Nemoj ni da počinjem sa tobom! Kad si ti došao iz kafane?!
- Što, 'oćeš i mene karati?
Grditi nekoga, ali ne kritikovati sranje koje je napravio, već direktno napadati i sjebavati njegovu ličnost. Odlično prođe kad ne smeš da izvređaš nekoga kako je stoka poslednja što ništa ne radi nego samo pase i đubri njive, jebem mu seme i pleme papkarsko i vime što ga je zadojilo kad je bio tele. U suštini, pokude se mogu kuvati u moždanoj radionici danima, mesecima i godinama, i onda samo čekati sa osmehom da neko koga ne voliš zajebe nešto.
Šta, ne sviđa ti se ova definicija? Dao si minus? Opa, saće padne neka pokuda... Da ti vidimo rank... aha... 2228... prosek 19,54... registrovan pre 11 meseci... Nemaš ti pravo dečko da pljuješ po mojim radovima... idi piši nešto... ustvari nemoj, sjebaćeš i to, bolje idi prvo čitaj pa kad se obrazuješ malo dođi da kritikuješ...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Ne može to tako Ademe, ne pevaš himnu nema u reprezentaciju, možeš ti da daješ golova kolko hoćeš, ali igrati nećeš... a i ružna ti je frizura, a i svi znamo da si grobar mali pokvareni. Moraš razumeti da to što te sada kudim, nije nikako zato što te ne volim, sačuvaj Bože, moj Bog, ne tvoj, nego samo želim da ti stavim do znanja gde grešiš i da ti treba jedan dobar frizeraj....
Kudićeš - po svom mišljenju - jednu budalu, jednog zadrtog jadnika koji kroz pogrešan put pokušava da prodre do cilja koji još sebi nije zacrtao. Kuđenje je radnja koja se ne radi pičkasto, bez pokazivanja zuba, bez spremljene priče, bez šake spremne za udaranje po stolu; radi se sa agresivnošću zaplašenom sa taman količinom robovlasničkog stava. Prebačen si u zen mod, ne dozvoljavaš ničemu da te uznemiri dok pokušavaš da budeš što staloženiji, smireniji i upečatljiviji dok pred grešnika iznosiš činjenice i savjete koji će, ako bar malo prodrma glavom, njemu biti od velike koristi.
Ti si jadan, ti si običan, povrh svega bespomoćan. Tebe ubija u mozak sve ono što je novo, pa si zbog toga još jadniji. Navukao si se na sredinu u kojoj si rođen, u kojoj si odrastao, pa ćeš, kako dolikuje jednoj seljačini, zauvjek ostati tu. U pauzama između rada na ničemu i razmišljanju o ratu koji je završen kad si ti je vokabular činilo svega deset riječi gledaćeš dnevnik. Kad smo već kod dnevnika, razmisli malo o tome zašto ga uopšte gledaš? Ti, koji imaš dvadeset i pet godina. Nek ga gledaju babe i dede, jer im se može. Nek ga gledaju, nek baljezgaju uz TURSKU (:naježi se siso:) kafu o situaciji na jugu pokrajine.
Ne igraš se, ne živiš život onako kako dolikuje momku koji još izgrađuje svoju ličnost. Jebiga, kajaćeš se zbog toga kad ti dijete dobije pendrek po glavi zbog nasrtanja na vegetarijanca jer je prasetina KOSOVO SRBIJA.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je tebi sve to nametnuto, da neko manipuliše tobom. Da ti neko može reći da je crno ustvari bijelo a da ti uopšte ne baciš pogled na to, jer ili je On tako rekao, ili je tvoja percepcija takva da uopšte ne trebaš razmišljati o tome, širiti vidike, nego sa tužnim osmijehom na licu klimati glavom. Da se, na žalost, ti tužna ljago od čovjeka, da se ti bojiš slobode.
