Lapidarno

јаааао сиђем ти ја са баса сад после факса и кренем ти ја сад улицом господар јовановом и преко пута добро не баш преко пута више укосо да будем прецизнија видим сунчицу и помислим колико сам се усрећила јер је нисам видела сто година још од средње замисли јаооо како смо матори ахахаха време лети где сам сад стала а да уочим ја њу и решим да пређем улицу да се испричамо и кренем ја преко пешачког али пројури у том тренутку нека будала само што ме није однео са собом ех могла сам да се преселим у вечна ловишта да сам секунд раније закорачила јаооо бре а човек се запита у тим тренуцима знаш ко би дошао на сахрану и тако те стварчице ајде преживим ја то и ижљубим се са њом онако поштено и кажем ја њој ееееееј 100 година бре и она мени каже јаооо јесте бре и обе кренемо да умиремо од смеха знаш ти нас и гледам ја гледам и видим нешто ми другачија и укапирам да има другачију фризуру еееј наш како јој лепо стоји нешто на фору паж укосо али не онај најкраћи већ као неки прелаз и боју је мењала није више интензивно црвена оно као пре сад је нешто фазон кестењасто али вуче и на црно а богами и на махагони на дневном светлу док је јако сунце али не можеш да гледаш дуго онда ти се помешају све нијансе