Nije mu potrebno vreme kako bi smislio laž, ona je uvek u njemu i ispusti je čim mu zatreba, nekad čak i u rafalima, kada za to ima potrebe. Uspeh same laži kao ni njen kvalitet nisu previše bitni, važna mu je samo brzina, ona ga vodi do krajnjeg cilja. Sebe je već odavno slagao i ubedio da ne može biti provaljen. Uspeva i druge po nekad. Mene je slagao kad mi je rekao kako je Dragiša Binić jedini fudbaler iz Zvezdine zlatne generacije koji je uspeo da uhvati kokošku na Marakani kad su im puštali kokoši da ih jure na treningu. Ja i dalje verujem u to i ako znam da je laž.
- Vidiš onog velikog?
- Vidim.
- Ijaooo kako sam ga samo lemao. Lupao sam mu šamare ispred celog društva. Nije smeo da pisne. Bilo ih je pet - šest, a ja sa... Sa kim sam ono beše bio? Nemam pojma. Uglavnom bilo je u centru. Dobacivao mi nešto kad sam bio sa Lelom i Ivanom, i ja ga iskuliram. Daaa! Posle sam video Mikija i sa njim krenem da ga tražim. Pazi sad. Miki stao i samo posmatra, a ja krenem sa šamaranjem.
- Brate nije Miki, ja sam bio sa tobom, iskuliraj malo...
- Ma neeee. Nije to tad bilo. Bio je Miki a ne ti.
- Dobro brate, pusti to. Boli me uvo.
- E pazi šta mi se juče desilo. Kupujem ja standardno Laki na trafici ispred moje zgrade i sad odem na kafu, otvorim paklu, zapalim cigaru i vidim nešto mi je čudno. Pogledam ja cigaru kad ono Maša! Zamisli!
- Ahaaa... I?
- Onda uzmem i proverim sve cigare. Kad ono sedam Lakija, a sve ostalo Maša. Zamisli brate.
- Zamišljam. Tebi je baš dobro brate.
- Danas mi dolaze ona dva drugara iz Lajkovca, idemo negde u zezanje. Zvao bi i tebe ali ne mogu jebiga. Ubacile se i neke ribe pa nema mesta u kolima.
- Ma nema veze i onako imam neka posla, a i rekao si juče da su iz Apatina.
- Ja to rekao? Ti si bre lud. Smanji malo te travke, preteruješ.
