Za razliku od svih ostalih oblika divljačkog nasrtaja na protivnika, ovdje se podrazumijeva udaranje na mnogo prefinjeniji način. Fora je u tome da se bez mnogo okolišanja, uz eventualno prethodno postavljen blok, jednim udarcem protivnik prikuje za zemlju. Tu nema krvi. Nema ni vremena za to. Samo tupi zvuk udarca i mrak.
Veliki Blek: Profesore, Rodi! Brzo ovamo. Neko dolazi.
Profesor: Sto mu retorti, da nije crveni mundir?
Rodi: Moram priznati, čudna uniforma.
Veliki Blek: Popeću se na drvo, vi se sakrijte u žbunju.
Hop
(nedugo zatim)
Veliki Blek: HOKAHEEEJ!
TUP!
Veliki Blek: Hiljadu mu dabrova! Ne znam šta se dešava, laznuo sam ga šakom, ali ima prokleto tvrdu glavu. Do sad je trebao pasti.
Stevo: A tu ste! Sve vrijeme vas tražim.
(okupljaju se i Profesor i Rodi)
Rodi: Sad sam provjerio, ovoga nema u scenariju.
Profesor: Pogledajte šta piše na uniformi. I to ćirilicom, malo sam je učio. Štimac... Pa ovaj je naš.
Stevo: Ja samo doš'o da potpišete stripove.
Blek, Profesor, Rodi: ???
