За разлику од свих осталих облика дивљачког насртаја на противника, овдје се подразумијева ударање на много префињенији начин. Фора је у томе да се без много околишања, уз евентуално претходно постављен блок, једним ударцем противник прикује за земљу. Ту нема крви. Нема ни времена за то. Само тупи звук ударца и мрак.
Велики Блек: Професоре, Роди! Брзо овамо. Неко долази.
Професор: Сто му реторти, да није црвени мундир?
Роди: Морам признати, чудна униформа.
Велики Блек: Попећу се на дрво, ви се сакријте у жбуњу.
Хоп
(недуго затим)
Велики Блек: ХОКАХЕЕЕЈ!
ТУП!
Велики Блек: Хиљаду му даброва! Не знам шта се дешава, лазнуо сам га шаком, али има проклето тврду главу. До сад је требао пасти.
Стево: А ту сте! Све вријеме вас тражим.
(окупљају се и Професор и Роди)
Роди: Сад сам провјерио, овога нема у сценарију.
Професор: Погледајте шта пише на униформи. И то ћирилицом, мало сам је учио. Штимац... Па овај је наш.
Стево: Ја само дош'о да потпишете стрипове.
Блек, Професор, Роди: ???
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kako volim ove siznute primere :)
Hahahahahahaha
Okultis ima objasnjenje za ovo. zapili se traperi pa pustili garu: "evo mene i zovem se Stevo!"
@Миле Бубрег
Дабоме, ватрена вода им ударила у главу :)