Osobe sa natprirodnom sposobnošću da uvek deluju kao da su u potpunosti deo scenografije. Nije poznato da li imaju svoje mišljenje i uvek se nalaze tamo gde si ih prethodno ostavio. Nikakve ekonomsko-socijalne turbulencije nemaju efekat na te super-ljude, čak i kada ih slučajno nagaziš i okriviš za sopstvenu glupost, oni ostaju potpuno u ulozi. Kao komšija iz zgrade kome se javljaš svako jutro pre posla sa "Šta ima komšija?", a da te nikad nije zanimalo šta radi čovek u 7 ujutru ispred zgrade. Ili lik koji uvek bleji sa vama po gradu a da se za života nisi setio da ga nabrojiš kad bi prepričavao doživljaje. Iako zvanična medicina to ne priznaje, alternanativna nauka tvrdi da je u pitanju "sledeći stepen evolucije čoveka".
- Vako. Ja i Sale držimo napad, ti Džo na sredini, iza su Šone i Bane i na golu... Stani malo, ima nas jedan manje. Nemamo golmana ljudi, koji idiot je delio timove?
- Ti si delio i ima nas dovoljno. Peki nam je golman.
- Koji Peki? Nije mi poznato to ime.
- Peki, tvoj komšija iz zgrade.
- Jel ga ja poznajem?
- Došao si sa njim na fudbal pajseru! (pokazuje na Pekija).
- Aaa on! Zaboravio sam da i on igra, mislio sam da on tu samo stoji tako.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+ za ovo
Im smisla, sviđa mi se +