To leto bilo je kao i svako drugo leto – suvo i toplo. Matorci su se od vrućine skrivali ispod šljive na starom kauču i slušali sevdah koji je odzvanjao sa radija, a žeđ gasili pivom i limunadom.
A mi… Mi smo radili sve što inače rade petnaestogodišnjaci: vozili bicikl, igrali fudbal, kupali se u reci, drkali… I, stalno, a pogotovo tokom ove poslednje aktivnosti, ja sam razmišljao o njoj. Ona je bila moj san – Lepa Mara, učiteljeva kći.
Sanjario sam tako o njoj. Jednom je, dok smo sedeli na obali reke, prošla biciklom. Okrenula je glavu, blago se osmehnula i nastavila, a mi smo blenuli u nju, k'o seljaci kad su prvi put videli televizor. Gledala je u mene, znam. Vetar dunu i podiže kratku lepršavu suknju. Sevnuše mlade butine, čini mi se, Sunce je migavac naspram te svetlosti koja je za mene bila pravi izvor života. Videh i roze gaćice sa likom Mini Maus printovanim na desnoj strani. Znao sam da je toga dana proizvodnja semena u selu naglo porasla. Mada niko od njih nije smeo da mi kaže, svi su oni nju zamišljali, al' znali su da je moja i to su poštovali.
Jednog dana, skupih hrabrosti i odlučih se na prvi korak. Sve sam tako lepo bio isplanirao. ''Bićemo kao Miki i Mini!'' Ali, njegovo preduzimanje planiranog dana osujetio je kafandžijin sin koji se pojavio na biciklu kod nas na reci. On je bio stariji od nas. Sedamnaest godina je imao on! Blago se osmehujući podiže ruku, a iz nje se, kao kod inspektora službena legitimacija, razložiše roze gaćice sa sve kurvom Mini na desnoj strani. ’’Vidite šta sam uzeo Mari… hehe’’. Stavi ih u džep, okrenu pedalu i zatrpa nas prašinom. Mnogo glasova se začulo tad, a meni je u glavi vrištala tišina. Svi moji snovi su se srušili. Prestao sam da se družim sa svima još to malo vremena dok nisam otišao u grad u gimnaziju.
Od tad je prošlo mnogo vremena i puno toga se izdešavalo: završio sam gimnaziju, Slobu su skinuli sa vlasti, umrla moja baba, od tuge za njom i deda. Ali, ja i dan-danas verujem, da ona nije takva. Ona je volela mene, a kulov je gaćice garant skinuo sa žice dok su se sušile. Čuo sam da je sama pa, možda mi se javi. Evo, zvoni telefon! Možda je ona. Idem.
