Svojevrstan način izražavanja jednog pripadnika nebeskog naroda na postavljeno mu pitanje šta vozi, kakav ima krevet, koju marku televizora i čime doteže točak na raspalom Pasatu iz prvog pitanja. Semantika kojom se u interakciji sa ne obavezno ljubotivim sagovornikom s preke strane nedvosmisleno aludira na to kog je i kakvog kvaliteta nasumično sokoćalo/predmet/kurac-palac u ličnom vlasništvu a, razume se, prema već hiljadama godina formiranoj nebeskoj dogmi glede specifičnih područja na plavoj planeti na kojima se narečeni rendom proizvod pravi po najvišim YUSO standardima, idemo na ISO. Ono - verovatno je krajnje spontano došlo do toga da jedan pripadnik naroda nebeskog nadene ime-titulu određenoj "kul stvarčici" koja mu je na ovaj ili onaj način olakšala personalne muke Isusove na Zemlji, a pošto se naravno više puta uverio u neprejebivu kakvoću iste i poželevši dima, logično, nešto intimniji odnos sa njom. Etničko-nacionalna definicija države zaslužne za tu neprejebivost nameće se, pak, kao više nego logičan izbor za sveti ritual prekrštenja uz, fala Bogu, onu vazda prisutnu notu latentnog sarkazma, sada već genetski ukorenjenog u nebeskost naših srpskih bića.
Elem - ne vozite Rumuna ili Rusa, Finca zamenite Korejancem ili Japancem i turite Španca na fasadu. Možda ćete se, kojekude, barem na trenutak osetiti nešto internacionalnije. Kojekude, srdačan.
- Brate, ideš sa nama u utorak kod Mareta da gledamo Partizan protiv onih ribara? Kupio lik Tajvanca pre neki dan, kaže, imaš trip da si na jebenom stadionu koliko je kvalitetna slika, e!
- A što bih ja želeo da imam trip da sam na njihovom jebenom stadionu, brate? 'Ajde beži u kurac.
- A daaaj, brate, biće do jaja zajebavancija, fazon, može i da se vrati usporeni snimak i to...
- Brate, utakmica sa jebenim Šatorom ili Kako-se-već-taj-kurac-zove ne može da bude "do jaja zajebavancija" čak i kad bi je gled'o na onom mom raspalom Nišliji što stalno moram dustajem da mu popravljam sliku. Ok?
- Ali...
- U krajnjoj liniji - poduvaš mi Srbina, idiote jebeni.
