Merdevine.
Uvod u životnu problematiku.
O njima ti govore dok još nisi ni prohodao, i najdenom, u jaslicama, začuje se plač. Ali nema nazad - rođen si. Jbg. Znam kako ti je. Već si na trećoj lestvici a da korak nisi pustio! No, nek te to ne čudi, uskoro ćeš i svojom voljom stati na desetu, stotu i sve tako - a da li ćeš se uspeti do kraja - to zavisi jedino od tebe.
Mada - i kraj je relativna stvar. Možda je i smrt samo lestvica.
Vidi, majstor Žika pak i nije imao sreće da mu neko ovo pojasni. Ili mu jeste pojašnjeno, ali on nije imao sreće da to shvati. Zato su za njega lestve pokretna imovina svakog dobrog majstora. I imaju samo jedan pravac. Ka gore.
Oni koji previše vole da sve komplikuju zadajući muke ostalima označiće ih kao malerozan znak ispod kojeg nikako ne treba proći, i koji je najbolje sasvim izbegavati. Taj tip ljudi protraći život u međuprostoru - nit' se penje, niti silazi, zaobići je uvek lakša opcija. Ali - oni ne poznaju korak koji se oseti u predelu kolena kao krunisanje vladara univerzuma, niti osete onaj drugi, klecav i drhtav, što surine petu u blato i pre nego shvatiš da je lestvica pukla.
- Poželiš li trijumfovati, učini to nad sobom, jer veće pobede nema! Korakni, odvažno, bez pogleda ka dole, pustivši da juče umre uz tvoj grohotni smeh. Lestvicu po lestvicu, postepeno. A onda... Ond...
- Molim te Mićo, ostavi se sada filozofije, imamo posla! Nego idi do šupe i dovuci one merdevine.
- Ali ćale sad sam u zanosu! Kako možeš tim grubim supstituentom malograđanske verbalistike da nazivaš postulat ontološkog uzdizanja?! To nisu merdevine! To su lestve!
- Isti kurac! Ajde ne zajebavaj dete, već je podne, ni počeli nismo.
- Nije isti! Merdevine su isključivo predmet tvoje struke, a lestve moje!
- A je l'? Onda donesi lestve mladi majmune i veri se dok te nisam isprangijao!
