Grupacija koja ima ubedljivo najneverovatniji odnos izmedju publiciteta i kvaliteta svog produkta. Od, javnosti predstavljenih, sto pesama, devedeset devet neopisivo podsećaju jedna na drugu. U njima neminovno preovladava neverovatan tempo pun brzine i neke neopisive živosti, prosto uši da ti zapevaju srećni slušaoče!
Početkom dvadesetih godina dvadeset i prvog veka pesme ovog benda su puštane u zatvorima kao vid kazne za neposlušne zatvorenike. Stopa kriminala je, u tim sjajnim mesecima, opala za devedeset procenata. Metoda je izgledala otprilike ovako:
-Ker: Ako ne očistiš vece da se sija ima da ti puštamo Lexington u tamnici.
-Zatvorenik: (samo to ne majko mila) Evo sad ću da iščetkam od pločica do plafona sve. Koliko imam vremena?
-Ker: Pola sata najviše, za svaki predjeni minut po još jedna pesma, a na svakih deset još dve od Saše Kovačevića. Odo da prošetam sad malo a ti ribaj mili.
Kada se ker vratio posle deset minuta sve je bilo čisto kao u ordinaciji profesora Milojevića.
