urodjena majmunska potreba kod coveka da skace kada mu se ne skace.
Neki ga zovu Željko, Željka, Stojadin, ostali ga zovu Libido. Libido je, u suštini, kulturan način da iskažeš da si u apsolutno pičkopaćeničkom periodu. Ne gine ti ili Picin Park, ili, ako si već dekintiran Desanka. Može se pomešati sa PMS-om.
Jedan od glavnih elemenata psihoanalize i odnosi se na seksualnu energiju koja učestalo podstiče. Po mišljenju Frojda seks je koren svega.
Ako se pokuša metafizički odrediti upliv libida to bi bio jalov posao, jer sila koja kroz čoveka pokreće njegove nagone stvara analogiju sa životinjskim nagonima, koji su sa druge strane u skladu sa prirodom, a čovek u svom posrtanju je uspeo izmeniti naturalističke zakone pokušajima da svoj upliv seksualnog adrenalina iskoristi u pogrešnom smeru.
Naime, može se napraviti shema obrtanja ove bozonske, planetarne, struje kroz starosne generacije, sledećim redosledom:
1. Beba, dete do ulaska u pubertet nema neki nagon ka razmnožavanju i razmeni hemije, međutim, pojavljuju se naznake, jer su urođene, ka suprotnom polu, ali ako se uvede faktor krivog srastanja može svašta da bude- izopačenost, homoseksualizam, nasilje u porodici, suicid...
2. Pubertetlija je možda najlistaviji deo odrastanja, jer je ispunjen neprekidnim špricanjem libida koji trese u svakom momentu i na svakom mestu. Javljaju se želje za povaljivanjem šta se dohvati i vidi, čak se preterana doza seksualnosti odražava na morbidan način i promene označavajuće prakse: popunjavanje rupa u zidovima, plastične ili silikonske lutke, životinje ( koze, krave, ovce...), bušenje dušeka kreveta. Proverenea metoda ove dobi je desanka koja neprekidno repetira do trenutka suše, pa sutra opet iznova.
3. Student faza je jako bolna i obično ostavlja velike ožiljke, jer shvatanjem surove istine da si samo za knjigu rođen i da te priroda zeznula, žestoko menja tvoj pogled ka drugom polu i uverava da ti je najbolje da ostaneš sportista, bacač koplja. Efekti su okrenuti ka ludosti i sunovratnim pokušajima da posle fakulteta dođeš do moći i onda postaneš izopačeni mizantrop i sadista ili mazohista. Ma, može se naći neštao, ali mora da se uči.
4. Od studenta pa do večnosti je poslednja normalna faza težine muda i iz nje se dođe do neke ispunjenosti, ma kakve. Nema veze i to je seks. Osnivanjem porodice ti moraš da se suzdržavaš, jer deca spavaju i ne smeju da čuju da si još uvek aktivan i da ti sat još uvek radi. U nekim modelima ni dnevnik Kazanove nije dovoljan, to preliva na sve rupe i dovodi problem u vezu sa prvom fazom trauma iz detinjstva. Do krize srednjih godina sve je jednostavno, pa ako te cepi klimaks onda se opet na desanku vraćaš.
5. Grupa neshvaćenih, to su svi oni slučajevi koji su vezi sa prethodne četiri faze: homići, animalci, jer su pokušali da zeznu prirodu; oni kojima se koplje ne diže pa možeš i nuklearnim libidom da ih kljukaš ćorak večito, zastava ni na pola koplja, ali zato mogu da uzimaju pare na opklade da ne može da im se digne ni na najbolju pičku.
Raznovrsnost ove pojave je velika, međutim, javljaju se proučavanja kojima želi da se ustanovi da li ljudima fali nešto u seksualnoj praksi i podeli hemije, jer su ljudi jedina bića koja se vezuju doživotno za jednu osobu, a tu nešto ne štima u pogledu libida kao kruga koji se vrti neprekidno.
