Pre mnogo virtualnih godina, postojashe jedan virualni svet, u kom ziveshe neki virtualni ljudi, kanda fini, pristojni, sa visokim nivoom neke svoje telece inteligencije, vazda raspolozeni, prevashodno za razgovor.Kako po obichaju, svake priche, preneoshenjem s' kolena na koleno, naziv se menjashe, ali prema poslednjim rechima mojih virtualnih ortaka (koji su nedavno preminuli, dodushe ne bash svi) pricha se zove "Lice s knjigom".Naravno, kao i u svakoj prichi, ljudi u odredjenom svetu, ovoga puta u svetu zvanom Fejsbuk, ziveshe u miru i blagostanju, pod maskom, gledajuci u ochi farsi prijateljstva.Svuda pa i ovde, neminovno je da se pojavi negaticav i uz sve to opanjkava, olajava, i da se spletkari u smiraj virtualnog dana uz sholju virtualnog chaja.Negativac ne bi bio negativac da svi drugi nisu neizmerno dobri i plemeniti, te je on zahvaljujuci tome objavio beleshku na svom profilu, u kojoj kaze da se na sopstvenu inicijativu ogradjuje od stereotipne bare, ostalih kvazi prijatelja i chitave sharade, na kojoj su svi prijatelji, premda se kao proizvod tog prijateljstva chuje samo eho podsmeha.
