Naivčina koji slepo veruje u sistem, ma kakav on bio. Takoreći, budala.
U Titovo vreme sa zida skinuo ikonu i stavio maršalovu sliku. Krajem poslednje decenije XX vijeka istu menja Slobinom i revnosno poliva demonstrante vrelom vodom. Dvehiljaditih gubi posao u sumnjivoj privatizaciji, stan prodaje da bi preživeo i odlazi u podstanare. U to vreme, jedino zadovoljstvo mu je da se na svakih par godina rukuje i slika sa Bokijem u danima predizborne kampanje određenim za obilazak rubnih delova Krnjače.
-Ćomi, brate, da l' je onaj tvoj deda normalan? Nasrnuo na mene, čuo me kad sam rekao da je Boris lopov ko i ovi njegovi. Jedva sam mu umakao. Još je nosio žuti šorc i žutu majicu, Bože mi oprosti.
-Ma ne pitaj me ništa. Pre neki dan ga zamolim da prebacim neke CV-eve na njegov pentium kec. Kaže, može i ladno prebaci u C / Program fajls. Juče ga zamolim da sve vratim na fleš, al matori kaže da ne može, piše fatal eror. Siguran da mu je komšija Rade nešto čačkao, kaže on je naprednjak i sigurno je sjebao namerno. Mene odjebao, kaže svi smo mi mladi huligani, radikali i Čedini narkomani.
