Čovek čija se mističnost može porediti samo sa besmislenošću njegovog posla. Nakon (najmanje) šest godina koje je proveo u Sremskoj, ovaj doajen ulične trgovine nedavno se preselio u Knez Mihailovu ulicu, gde danas podjednako zbunjuje nevine prolaznike. Lica bez izraza, sa rukama u džepovima, stoji u mestu, ponekad cupka, dok mu čitav asortiman visi sa vrata, okačen o drvenu pločicu. Prodaje kanape za naočare - ono što metneš na krajeve đozli, pa ne mogu da spadnu, ili, ako se to dogodi, spokojno ih zaustavlja vrat. Predmet koji koriste samo nastavnice biologije, nadrkane šalterske službenice i pokoji polu-doktor iz doma zdravlja. Sa ovakvom ciljnom grupom i jeftinom robom koja traje po nekoliko godina, čak decenija, LKPKZNUK ne može da prehrani ni četvrtčlanu porodicu, a kamoli svoju okruglastu figuru. Zašto onda on svakog dana stoji na istom mestu? Postoje mnoge teorije - diluje drogu (otpada zbog redovnih pandurskih patrola), podvodi kurve (otpada zbog udaljenosti od Meke prostitucije, Picinog parka), špijunira za Amere (otpada zato što je retardirano), prisutan je kult fetišista koji se lože na kanape za naočare (otpada zato što niko nije osvedočio uspešnu transakciju između mušterije i Njega), preuzeo je ulogu modernog Sizifa i tu je da suptilno ukaže ljudima na učenja filozofije apsurdizma (teško, ne deluje kao fan Kamija). Šta god da je, On će uvek zbunjivati ljude koji su priuštili sekundu da razmisle o uzaludnosti njegovog posla, a za ostale će biti još jedna tipična ulična faca sa Zelenog venca, poput Ciganke Bez Lica, Koloportera Halo Oglasa i skupine Gurbeta Koji Valjaju Markice.
