Svetkovina u režiji krvožedne rulje koja za cilj ima da prokazanog upozna sa tvorcem.
-Koja je tvoja priča?
-Ja sam ti rodom iz Luizijane, cenili su me tamo mnogo, govorili su kako vredim k'o dve stolice. Nego pre neki dan, pile lokalnog veleposednika dobije kijavicu, i oni šta će, okrive mene, zapale mi pokušaj kuće i obese me! Zamisli... A šta bi kod tebe? Odakle dolaziš?
-Iz Srbije. Mene napenalio linijski da poništim čist gol. Elem, bežim ja, jedna njiva, druga njiva, i taman da upadnem u neki kukuruz, kad ono sapletem se na neku žicu, i tol'ko mi bilo. A malo mi je falilo... Nego šta ceniš, gde će da nas rasporede sad?
-Nemam pojma, valjda me neće cimati po rasnoj osnovi, ipak je u moju čast upaljen najlepši krst još od linča mog dede.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ako je u tvoju čast, onda +++
Odlično!
Simpatično...
Баш је мрак!
Uuu, baš je ekstra ovo. + *
Do jaja+