Igračka koja je bila popularna 2000. i 2001. godine, kad se najviše prodavala po Srbiji. U pitanju su male bočice (veličine bočice za senf) koje sadrže masu koja podseća na nešto između želatina i pudinga, a na dodir podseća na hladnu slinu. Dok su se neki gadili od ove igračke, drugi su je rado posedovali, bacali je na zid (ostavljao je prilično masne fleke po zidu) ili bi je ubacivali nekome ugaće (nije baš prijatno), a neki bi ga samo drljali u rukama.
Trebalo je čuvati ove Ljigavce da se ne isprljaju jer se čiste nikako, a i rastvaraju se u vodi. Na toploti se šire (to su i mnogi radili, zagrevali bi svoje ljigavce da bi imali bočicu napunjenu do vrha), a na hladnoći skupljaju, pa su mnogi gledali da ne preteraju u igri.
Obično je Ljigavac dolazio i sa nekim dodatkom, koji na dodir isto podseća na sline, ali se ne sliva kao Ljigavac. Obično su to oči, prstići, minijaturni mozgovi i mnogi drugi...
Pojavljuju se u različitim bojama, od kojih su najpopularnije bile crvena, ljubičasta i zelena.
Sve u svemu, još jedan brend koji je obeležio detinjstvo mnogih.
Dečak (vadi ljigavca): Vidi šta ja imam.
Devojčica: Aaaa, sklanjaj to, sklanjaj to! Fuj! Beži od mene s tim!
Devojčica odlazi dok dečak gleda u nju zbunjen.
