Lik koji se bije ko stoka iliti čovek koji ima pameti samo u pesnicama. Magaš je bio čovek koji ti prvo polomi glavu, pa onda kafanu, pa ti postavi pitanje gde je donacija ravnogorskom pokretu za borbu protiv komunističke tiranije, tebra, jer neće se oni šuškavci iz Dizeldorfena sami rasprodati.
Elem, lik kojem se opus u policijskim dosijeima, što Juge, što bilo koje zemlje gde je svraćao "za vreme odmora" od naše policije, merio na kilogram - što od krađe, tuča, reketiranja, silovanja. Čovek koji je samo na pesnicama i sirovoj snazi stekao status legende beogradskog asfalta, bokserski potencijal koji je bio zajebaniji od Tajsona što u ringu što van njega. Kada je otišao u Nemačku da radi, čovek koji je lupao šamare svima redom u inostranstvu i lupao reket svakome ko je bio jugosloven.
Ljuba je bio ništa više nego siledžija sa volovskom snagom i temperamentom nadrndanog pubertetlije koji, je u moru jugoslovenskog kriminala koji su činili budući ratni profiteri i kriminalci, se uzdigao zahvaljujući svojim pesnicama kojima je lomio glave, rebra i tako napravio malo carstvo na potezu Frankfurt-Dizeldorf gde su svi miševi morali da mu se sagnu.
Na kraju je skončao od metka, od strane svog kolege il' suparnika, pet godina pred period u kojem da je poživeo, bi napravio toliki strah i trepet sa mogućnostima koje je taj period predstavljao. Koliki haos bi tad napravio sa svojim kolegom Ćentom i ostalima, ostaje samo da se nagađa, ali bi sigurno isto završio od nekog metka il' nekom drugom nasilnom metodom, jer kako je živeo tako je i umro.
Danas, njegovu nadgrobnu ploču čini bokser, ono u čemu bi sigurno razbijao i nastavio da razbija, da je uspeo da se uzdigne od ulice.
Sine, ala imaš desnicu, samo ti je Magaš ravan, samo ne dao bog da si i temperamentom isti.
