Појава ретка као комета величине Тексаса. Обично ти се у тим годинама деси једном, остави неки траг,а најчешће се мање сећаш љубави а више оног класичног бедака после,кад трипујеш да се то само теби догађа, да ти се све руши, да живот нема смисла и да си највећи баксуз на свету. Падаш у ''десперије'' боје нису исте, храна нема исти укус и те форе. То уствари мислиш док не напуниш неких 20ак година кад схватиш да треба да те боли патка за све то. Погледаш назад у прошлост, видиш себе и прво што помислиш ''Боже,какав сам ја ретард био, што ме једноставно ниси шутнуо у главу?!''- ако си Хришћанин наравно.
Пример (није неопходан) (:
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
haha jes bre +
Upravo sam u fazi kada shvatam da treba da me boli uvce. x)
Што пре схватиш биће ти љебо. (: