Pripadnik generacije četrdeset i kusur. Titov pionir koji dobro zna šta je to kazna učiteljskog pruta. Onaj koji na ekskurziju nije išao u Budimpeštu i Prag, već je obilazio celu obalu Jadranskog mora, od Ulcinja do Kopera.
U principu, neka vrsta jugonostalgičara, koji na konto beseda o kvalitetnoj prošlosti i crvenom pasošu komentariše "Bilo vreme". Bacač hejta na novo, politiku, sistem, demokrate i naprednjake jer nikako ne uspeva da ispere taj gorak ukus popijenog otkaza zbog viška radne snage u firmi. Lik čija je dobra volja zaspala u kasnim osamdesetim, a kao ljubitelju sporta ovo govno od kanala, na kome direktnog prenosa nema k'o klitorisa na Sinemaniji, predstavlja pravu poslasticu pomoću koje će bar malo pustiti mozak na ispašu, prisetiti se tih dana kada je cvetao domaći fudbal i na kratko vreme zaboraviti obaveze i račune, te izbeći klasični "Odakle više!" uzvik.
On nema pojma ko je danas na čelu Fudbalskog saveza i Olimpijskog komiteta, nit' prati dešavnja u ABA ligi jer mu cvile jaja, ali zato zna napamet startnu postavu Jugoslavije protiv Bugara, tekme koju je pitaj kurac koliko puta gledao, tako mu komentara Mladena Delića.
- Zovi tatu da ručamo.
- Zvao sam i rekao mi je da se nosimo u majčinu i ja, i ti, i ručak.
- Ponovo pijan?
- Ne, nego gleda finale Eurobasketa iz '89 na SOS-u kad im Dražen objasnio kako se igra.
