LJudi koji se stide svog imena

То су, обично, особе које се зову по неком свом претку и које " су осуђене" да до краја живота носе "старинско" име. Парадокс је што је најчешће то име, заиста и лијепо, а да његови титулари тога нису ни свјесни.
Зато, често у животу долази до ситуација да, када се они упознају са неким, умјесто нпр. "Миладин" рећи ће "Мићо", или умјесто "Веселинка" - "Весна" и слично... И на свеомиљеном нам Фејсбуку ситуација је слична. Сви они ће умјесто правог имена ставити неку његову "скраћену верзију" или надимак.
Узроци тог стида су вјероватно доживљаји из дјетињства, када су их њихови вршњаци зајебавали због (ипак се мора признати) необичности имена. Међу разним Горанима, Младенима, Владимирима, Бојанама, Јеленама и Мирјанама - Миладини, Веселинке, Братислави, Миливоји, Радослави и остали некако су увијек штрчали...

Без обзира на све то, ви, са предивним старинским именима, не подпадајте под утицај већине, већ са поносом истичите своје право име!