Vrsta na izumiranju. Nikom više ni ne pada na pamet da zvižduće omiljenu melodiju dok rinta jer zna da neće kao nekad u dva kući, da neće popiti pivo usput, kupiti dve kile mesa, čokoladu za malog i naručiti cement za novu terasu. Sad će otići kući kad mu kažu da može, pivo će popiti sledećeg meseca kad bude slava, mali nek se snađe, a terasu će morati srušiti jer ionako prokišnjava.
Počnem i ja tako da zviždim, onda se setim da radim za jedan evro po satu. Prestanem, samo pljunem u šljunak i zabijem lopatu u gromilu.
