U egzistencijalnom smislu je to propast, jer mi živimo u besmislenom društvu, savezi se održavaju samo da ne bi izbio haos, da se ne bi urušio sistem. Mi smo potrošaci mrežnog sistema i monopola, svaki građanin sveta je to, pukli smo skroz. Više ne živimo u svetu pojmova, već u svetu slika, a posao filozofa je bio da izmišljaju pojmove. Na primer fejsbuk, to je jedna socijalna mreža gde se centralizuju podaci, i to dobrovoljno. Debili su ti koji mnoge stvari proglašavaju ludim zato sto ih ne razumeju, misleći da idu u Raj, i sve je potpalo pod njihov uticaj, gde "vlada" anarhija, jer je vladavina nesposobnog nalik na bezvlašće. Dok sa druge strane kritičko razmatanje samo uspeva u obliku mržnje, ili protivljenja, što i jeste slučaj kroz sistematsku analizu pojmova, što pokušava da obavi filozofija (iz ranijih godina). Stvar je što je ipak ta vladavina dodeljena curama bez mozga - Seki Aleksić. Žena je na nivou Kleopatre, Elizabete, itd.
