
Jezero u Škotskoj poznato po stidljivom i nenametljivom do nevidljivosti čudovištu. Samo stranci-glupaci ga ne mogu videti, dok domaćinima odavno jede iz ruke hranu za zlatne ribice i zaliva im bašte bljujući jezersku vodu.
Sličan turistički atraktivan obrazac bajkovitosti bi mogao da se primenjuje i kod nas tipa - 'prespavajte u čistom hotelu prepunom duhova ljubaznog osoblja' ili 'jedite božansku ambroziju rimskih careva a da ne dobijete proliv ili bar mučninu'.
Пљувачка коју су способни да произведу само најспособнији, најувежбанији, најталентованији, назив добила по непрестаној стрепњи, или ако сте самоуверенији и психички снажнији, ишчекивању да искочи легендарно чудовиште из истоименог шкотског језера.
По површини и запремини достојна статуса омање баре, по жилавости слична Аралском језеру.
Чак и у летњим месецима, оваква врста пљувачке не пресушује сатима, истовремено гадећи најнегадљивије, сламајући несаломиве.
-Јебем ти, Милоше, мор'о си на сред терена да пљунеш, и то Лох Нес, ниси мог'о нормалну.
-Да, брате, сад треба да се клизамо док водимо лопту.
:15 минута касније:
-Јебем ти уста непресушна, цркох од жеђи а ова твоја још блеји на терену!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.