Još jedno nezadovoljstvo izgovoreno od strane mog oca, i dalje u trenucima nevjerice. Nikad nisam bio siguran što tačno znači, ali sam uvijek mislio da je nešto poput nema tu radosti...
- Dako se ustaneš moj sine iz toga ćoška danas.
- Evo sad ću...
- Znam, zato ti i velim.
- Uf.
- Zbilja interesantna stvar, vama na taj fakultet ništa ne zadaju. Ja te još vidio nisam da si knjigu u ruke uzeo. Samo cukaš na kompjuter.
- Neću da je uzmem zainat.
- A nemo' sine, ionako smo od tebe digli ruke. Znamo mi da je to sve los trapađoz.
- Amin više, samo me pušti!
- Ma sad ću ja da ti otpjevam Oče naš...!:TRAS!:
