Lozenje vatre kao vrlo jednostavan proces moze da se izrodi u vrlo komplikovan cin ako je grupa prisutnih lozaca razdvojena generaciskim jazom ili su im pojmovi o alatkama za rukovanje zarom razliciti.Ponekad ceo postupak moze tako da se iskomplikuje da imas osecaj da ti instrukcije daje neko iz Papua Nove Gvineje a ne rodjena baba i nisi vise svestan dali je u pitanju lozenje vate ili te loze.
baka:"Sine de'der prodzagaj malo vatricu ljubi te baka."
ja:"Evo sad cu."
deka:"Uzmi sine masice."
ja:"Masice?"
baka:"Sirajzl sine sirajzl,pod nosom ti stoji."
ja:"Sirajzl?"
deka:"Zarac uzmi i prodzagaj pobogu sine!"
ja:"Aaaaa zarac pa sto ne kazete lepo da vas ceo svet razume!"
deka:"Hehehe Stojanka ne zbunjuj dete."
baka:"Ja ne zbunjujem,ti izlacis izraze iz naftalina nije ni cudo sto se vatra ugasila."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.