Игра која ти је омогућавала да као клинац опипаш делове тела супротног пола који су иначе но-но, као и да шиканираш метиљавог ортака који није хтео да ти позајми мастерса. У техничком смислу, то је класична дечја игра која, као и све остале, садржи елементе трчања по ливади и садо-мазохизма. Једна екипа смисли лозинку па побегне, а онда их друга бесомучно вија по пољани. Кад ови први саватају неког сиротана (или сиротанку) почиње инфантилни психо-физички мобинг, који се састоји од индијанске ватре, мацола, повлачења зулуфа, ударања парализе и понеког испитивања телесних шупљина. Када жртва коначно попусти, улоге се мењају, како би и ова друга екипа могла да искуси чари увртања брадавица.
Igra koju igramo obično subotom kad se društvo skupi na ulicu. Igramo tako što se dečaci i devojčice podele u 2 tima. Jedna ekipa je smišljala lozinku i obično su to bile devojčice, a dečaci ih jurili. I pored cilja da saznaš lozinku od devojčica nama je bio cilj da ih iz'vaćarimo što je više moglo. Njima je, naravno, to itekako prijalo.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.