Čuvena terapija iz "Paklene pomorandže" kojom se krimininalci, huligani i ostali leče od "želje" za pravljenjem sranja. U suštini, metod se zasniva na tome da prekršioca primoravaju da gleda snimke i filmove zločina dok god mu ne stvore uslovni refleks - mučninu prilikom same pomisli na nasilje.
U svakodnevnom govoru se koristi jako retko, ali kad se koristi koristi se upravo da bi se opravdao neko ko je navukao fobiju od nečega što je ceo život neizmerno voleo, da se tako debilno izrazim.
1 - Matori, šta se desilo sa Šomijem? Od onog čoveka ne ostade ništa majku mu. Pre je muvao sve što se kreće, a sada drhti kada mu kažem da idemo da muvamo nešto. Koliko znam niti je u vezi, a i da jeste, nikad nije bio toliki papučar. A i sam znaš kakav je bio. Toliko zaluđen ženama da je jedno vreme hteo da promeni pol da bi se budio svako jutro gledajući u sise i držeći čku.
2 - Braćoni, surova je to priča. Ne zameri mu. Ludovikova tehnika je mnogo jebena stvar.
1 - Što šta se desilo?
2 - Ma prišao on nekoj prepički i zbario je. Ali jebiga. Srce mi se stegne od same pomisli na to.
1 - Ne seri nego pričaj.
2 - 'Ajde kad si baš zapeo. Otišli oni kod nje na gajbu i ispostavilo se da je ona domina. Vezala mu levo jaje oko nogare neke Jugodrvo stolice dok ga je analno razdevičila strap-onom domaće proizvodnje. Sirotan, nije mogao da sedne tri dana. Sad ima taj uslovni refleks, kad god hoće da priđe ribi zaboli ga rč, ne konzumira ništa domaće, a u poverenju, izgleda i da mu je jetru pomerila jer je postao je jebeni indikator promena temperature.
