Osnovna jedinica građe i funkcije svih živih mekušaca. Izgrađena je od topljenog šećera i neke jeftine hemije što je čini razložljivom u vodi i osetljivom na uticaj spoljnog sveta. Postoje dve vrste mekušaca. Jedni su rođeni tako nikakvi, a drugi su kroz život, uz razne procese deformisanja muškosti, dostigli dovoljan nivo luše u svom organizmu da se nazovu otpadom muškog roda.
Ovi prvi nisu imali nikakve šanse. Život ih je sjebao i to je to. Kod ove druge grupe je malo duža priča. Jedinka se rađa kao zdravo muško dete od pet i trista kome se od malena predviđalo da će biti veliki trsitelj i naslednik dosledan predaka. Velike nade su polagane u tog malog kuronju, a uz velike nade ide i veliko razočarenje, jebi ga takav je život. Otac je hteo da ga da na neki sport, da ga vodi u šumu ili bar u njivu da napravi čoveka od njega ali je mali ostao zaštićen ispod mamine suknje.
Odrastao na sisi, postao sisa i ceo svoj život proživeo kao sisa. Ali ne ona lepa okrugla sa lepom dojkarom, jok ta, već kao ona moralna. Prošlo detinjstvo, prošla rana mladost, konačno navatao neku beštiju da mu krv pije dok joj on ispunjava sve želje i rešio da se ženi. Ostatak života nije vredan pomena.
- Mali, ajd' sa mnom da istovarimo neki ugalj. Doter'o kum Miša pre jedno dva'es minuta.
- Pusti dete na miru! Kakav, bre, ugalj on da prenosi? Mamino zlato ima da završi školu i da bude intelektualac k'o što bih ja bila da se nisam udala za tebe i napustila višu tekstilnu.
- Ne bih te ja ni ženio da me nisi na'vatala na stomak, a tvoj otac na tetejca. Mali, šta žmirkaš tu? Izlaz' napolje!
- Ja te na'vatala na stomak?! Sram te bilo. Pusti dete!
- Dosta sam ga puštao. Gle'aj kakav je, bre. Sav pikljast, nikakav. Opuzo ko krava pred telenje.
- Pa, ko ga je pravio odličan je. Samo ti još košulja fali za Toponicu.
- Bitno da ti ispunjavaš sve uslove. Od čega ga čuvaš, bre? Pa, nije od luše, jebo mu ja mater.
